Ovoga jutra me je docekala jedna veoma interesantna vest. Citajuci, u nizu – dok mi se kafa lagano hladila, shvatio sam da je potrebno da se izrazim na jedan potpuno novi nacin.
Ovako sam odlucio da se zovem danas i takav mi je danasnji dan. Kao vrhunac raspolozenja mog centralnog nervnog sistema.
Jutarnja
Jutarnja je zvezda, sakrila zrake svoje. Dok u daljini se skriva njen povratni odjek poput kakve zivotinjske zelje za komunikaciju. I tako, na dnu ovog ledenog okeana, osamljen, cekajuci povrat ultrazvucnog talasa, gledao je u mrak. Ne sluteci da je proces zivljenja toliko prost.